Intervju sa Sanjom Ciganović

51430504_2281271152143331_1635262236211544064_n

Pred vama je zanimljiv razgovor sa Sanja Ciganovic – autor 

1. Um, drum i ostalo je blog koji pišete za svoju dušu, ali su pratioci prepoznali iskrenost u svakoj priči. Šta je misija? Motivisati pojedinca da se oslobodi stega ili konačno živi svoj jedan jedini život sada i ovde?

 Pre bloga, naišla je inspiracija za “Priče iz života razvedene mame”. Ne živim od pisanja niti ću, te priče su se nastale potpuno nepozvane. Gostovale su na tuđem sajtu. U želji da napravim kompletnu priču iz života razvedene mame, napravila sam svoj blog. Ime bloga “Um, drum i ostalo” samo se pojavilo. Sa svojim umom sam na “ti”. Volim miris druma, benzina, zvuk motora i škripu guma po vrelom asfaltu. Moj blog postao je moje igralište, bez namere da od toga bilo šta zaradim. Priče su se nizale a um je radio i proizvodio nove. Neke su u katergoriji “Um” a neke u “Drum”. Ostaloga već ima previše. Pišem ih onako kako ih doživljavam. Ne ulepšavam stvarnost i ne šećerim gorke teme. Neki za to imaju želudac a neki nemaju. Život je čudna mešavima raznoraznih osećaja i osećanja, iskustava, susreta, poznanstava i veza. Mali je procenat slatkih momenata. Divim se onima koji mogu da žive u svojim svetovima od čokolade, predstavljaju svet kao divnoću i prelepost, potkrepljenu slikama njihovih savršenih života. Moj život je meni najbolji. Obožavamo se međusobno.
Misija mog bloga su čitaoci koji se ne plaše istine kad krenu da je traže. Ko god je spreman na istinu, mora biti spreman i na posledice koje pronalaženje istine donosi, kao i odgovornost koju time stiče. Na mom blogu nema ulepšavanja stvarnosti, osim kada pišem o motorima. Tu sam potpuno subjektivna jer strast ima sve boje ovog sveta. Život je upravo sad i ovde. Ne juče, jer ako bih gledala u juče saplelo bi me svašta danas. Sutra je sutra. Nova Energija, novi susreti, ljudi, misli…

2. Kratke misli koje objavljujete pod hešteg #sanjizmi predstavljaju pravu riznicu jednostavnih, a mudrih zaključaka. Jesu li se nekada iz njih razvili opširniji postovi na blogu?

 Uglavnom je put obrnut. Te, kako ste ih nazvali jednostavne i mudre misli, uglavnom su produkt mojih razgovora sa ljudima, na različite teme. Sve je jednostavno. Ljudi imaju potrebu da komplikuju. Ne volim puno da pričam. Smatram da je puno priče odbrana ljudi koji nemaju šta da kažu a zavisni su od publike koja im se divi. Zaista volim jednostavnost. Možemo da se gađamo lifecoach terminima koje ljudi neće razumeti. Gubljenje vremena sa obe strane. Skoro sve može da stane u jednu prostu ili proširenu rečenicu. Ko želi i ima kapacitet, shvatiće je. Ostali će da je čuju ili pročitaju samo da bi sebi dali slobodu da odgovore, često o nečemu potpuno drugom. Jednostavnost misli ne dozvoljava širinu. Istina je jednostavna, uobličena i konkretna.

3. Bez pardona i dlake na jeziku kažete šta mislite. Ima li više onih ljudi koje istina boli ili onih koji vam pruže ruku i kažu „svaka čast“?

 Vaspitana sam da budem dobro dete koje se ne protivi, koje sve shvata i prihvata onako kako drugi kažu. Moja priroda je sasvim drugačija. Moje mišljenje je moje i ja za njega imam odgovornost, bez obzira da li ga napišem na blogu, kažem u TV emisiji ili u razgovoru sa prodavačicom. Sasvim je OK da se ne sviđa svima. Ulepšavanje stvarnosti je protiv moje prirode. Ili umeš da preživiš ili ne umeš. Život nikoga ne čeka. Ko ume, ide dalje. Za ostale… Game over. Nije mi problem da kažem da je car go. Problem imaju oni koji žele da ga vide drugačije, kao savršeno biće. Dakle, problem nije moj. Mirno spavam. Velike probleme rešavam, koliko je do mene ili ih izdrobim u male probleme. Malim problemima se ne bavim. Otporna sam na ružne reči, drugačija mišljenja, tuđe otrove. Jedino na šta nisam otporna je trošenje moje Energije. Obnavljam je sa onima koje volim. Uz vreme, to je moje najdragocenije. Iz tog razloga, parazitima ne dam da me troše. Moraju da potraže druge koji će da im pune večito prazne baterije.

4. Vi ste po izboru čitateljki Blic Žene 2016te proglašeni Naj Ženom. Znači li više podrška pripadnica istog pola ili snagu crpete iz sebe?

 Hvala mom bivšem mužu što imamo sjajno dete i što smo se razveli. Da nismo, verujem da bih bila nesrećna žena koja od kišeljenja kupusa pravi naučni projekat, očekujući da joj svet aplaudira. Svoja iskustva iz braka i razvoda stavila sam na raspolaganje onima koji danas prolaze kroz te priče. Blic Žena je prepoznala moj rad i podržala me. To je bila injekcija snage koju često sebi ubrizgam, kada se potrošim a nemam kad da se obnovim. Naj žena može i kada ne može. Nekad me probudi poruka osobe kojoj se duša raspada u noćnim satima. Možda je moja podrška i empatija jedino što, u tom momentu, ima. Svako zaslužuje pruženu ruku. Neko jednom a neko sve dok ne ojača dovoljno da može samostalno da ustane i ide dalje. Moja snaga je u meni. Drugima dozvoljavam samo da je uvećavaju, nikako da je troše preko mere. Sve je više jednoroditelja, kojima je moja pomoć dragocena. Broj onih kojima je preminuo bračni saputnik je skoro isti kao i broj razvedenih. I jedni i drugi su samo ljudi, potrošeni bolovima i borbom da se snađu i nastave. Muškarci imaju konkretna pitanja kako da se organizuju posle smrti supruge, kada ostanu sami sa decom, kućom, svojim sećanjima i emocijama. Dešavalo se da se jave žene koje ne zanima moje mišljenje već potvrda da su u pravu. Vrlo lako se razumemo, zaključe da sam drska i “da nije sve tako jednostavno”. Da, lakše je živeti u iluziji i držati se za svoju grešku samo zato što smo puno vremena uložili u nju. Zahvalim im se i znam da će se javiti za par dana. Kažu, razmislila sam i bili ste u pravu. Ne treba mi takva potvrda. Neko se pokrenuo ka sebi, da razmisli, da svoje misli-reči-dela stavi na kantar objektivnosti i promeni svoja uverenja. To je najveći i najteži korak, izaći na čistinu sa sobom, suočiti se i pobediti sebe. Tada znam da je moja misija uspela. Šta će, dalje, sa tim da urade njihov je izbor.

5. „Priče iz života razvedene mame“ je knjiga o kojoj se mnogo pričalo. Vraćate li joj se ponekad iako ste autor?

 I dalje ne znam iz kog dela mene su nastale te priče. Videla sam ih vrlo jasno, u glavi, u 3D kao filmove. Moje je bilo samo da ih stavim na elektronski papir pre nego što je knjiga nastala. Mnogo toga sam izmislila i mnogo toga je bazirano na ličnim događajima. Samo ja znam čega ima više. Svaka priča je zasebna celina. Iako se nastavljaju jedna na drugu, svaka nosi svoju mikro priču i poruku o realnom životu. Čuda su počela da se događaju kada su izmaštani delovi počeli da se ostvaruju. Možda ne bih primetila da mi, bliski ljudi, nisu skretali pažnju da mi se dešava nešto baš kao u onoj priči.. Zbog toga se svojoj knjizi rado vraćam. Podvlačim ono što se realizovalo, začuđena snagom podsvesti. Neke priče, prosto, traže da ih napišem, bodu me, svrbe sve dok ne izađu na svetlost ekrana. Vrlo često se desi da ih, zatim, pronađem u novinskim vestima iz celog sveta, u životima svojih prijatelja, u svakodnevnim dešavanjima. Sve više verujem da sam napisala knjigu koja se ostvaruje. Čak sam, iz šale, pisala na blogu priče koje sam namenila svojim prijateljima i eto, posle nekog vremena, moje lepe želje su im se ostvarile.
Zato kažem, oprezno i odgovorno. Uvek, i u umu i na drumu. Život je čudo u kome opstaju oni koji veruju u sebe.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s