Intervju sa Nemanjom Cvijetićem

knjiga

Iskren do bola, duhovit na prvu, emotivan i nimalo lažan – Nemanja Cvijetić, autor knjige Čarobnjakova ispovedaonica, izdavačke kuće Silesija

1. Nemanja, šta nemate, a voleli biste da imate kao pisac, ako se piscem smatrate? (i pored izdatih knjiga, mnogi se ne smatraju piscima i obrnuto)

 Pa, iskreno, ne smatram se piscem. Sada sigurno ne, a pitanje je i dali ću se ikada smatrati. To je nekako stvar kvaliteta i kvantiteta. Kada bih morao da izaberem neku definiciju, neka bude objavljivani autor. Svakome može da se desi da napiše jednu knjigu. Stoga, kao objavljivani autor imam sve, osim strpljenja.

2. Nisu li čarobnjaci svi oni ljudi koji slede svoj put, gde god ih on vodio? A da pritom nikom ne naude, na prvom mestu sebi.

 Hahahaha, zanimljiva konstatacija, ali mislim da nisu. Pre su lutajuće lude, ali nije ni to loše. Nisu svi koji lutaju izgubili put.

3. Kada se „ispovedate“ kome se zapravo ispovedate?

 E, to ni do dan danas nisam uspeo da provalim. Možda delom sebi, ali opet – zašto bih, sebe valjda poznajem. Možda ljudima koji su mi bliski i koje volim, pa na taj neki moj uvrnut način hoću da im stavim do znanja da se nešto dešava u ovom mom svetu, ali opet – to bi značilo da oni te moje ispovedi protumače pogrešno ili kako njima odgovara. Tako da, zaista ne znam da kažem tačno. Možda neznancima, neznanci imaju lepu naviku da me razumeju.

4. Dobijete na poklon ram u koji možete da stavite pet slika, koje čine slagalicu i najbolje momente ili najvažnije ljude vašeg dosadašnjeg života, koje birate?

 Prvo jednu sliku sa bratom, slikao nas je jedan matori fotograf preko puta dedine i nanine kuće u Čačku. Toga se sećam kao da je juče bilo. Imao sam abnormalno veliku glavu za svoj uzrast, to bi trebalo da bude neki custom made ram, za tu fotografiju. Stavio bih jednu fotografiju roditelja, iz kafane, sa njihovog venčanja. Dok im se još na licu ocrtavala sreća, jer posle sam stigao JA i njihovi životi više nisu bili isti. Nana i deda, ali za njih i ne mogu da nađem i da sročim reči. Njih dvoje, ispred te kuće u Čačku. To je najveća mala kuća na svetu. Ostale dve bih ostavio blanko, možda ću jednog dana i ja imati porodicu, neka bude tu malo mesta i za potencijalne njih.

5. Vaša knjiga ima terapijsko dejstvo, te sam je dva puta pročitala, malo u sebi, malo na glas. Šta vi preporučujete kao lek za tmurne dane, od knjiga naravno?

 Uh, od knjiga za tmurne dane san ne znam baš, ako mi verujete, ja nešto slabo čitam. Ne pročitam nekad ni nešto što ja napišem, nekad mozak radi mimo mene. Da ste me pitali za muziku, tu bih se onda raspisao kao Šešelj. Ali evo, setih se jedne – CA Blues. Odlična, za tmurne dane, a s obzirom u kakvom vremenu živimo, rekao bih za svake dane.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s