Intervju sa Urošem Timićem

Uroš Timić za stranicu odgovara na pitanja o svom poslu, ali i pisanju  Tako su se, na kratko, sreli jedan pravi bibliotekar i jedna virtuelna bibliotekarka

1. Kao bibliotekar, koji radi na dečijem odeljenju, koje knjige preporučuješ deci različitih uzrasta ?

 Deca, ona koja već imaju neki razvijeni ukus, vole sama da traže knjige po fondu jer je biblioteka otvorenog tipa. Volim kada vidim da se sami interesuju, ali je lep osećaj i kada traže neku preporuku. Knjige koje sam u njihovom uzrastu čitao, nisu aktuelne sada, ali recimo, sada je ekranizovan moj omiljeni serijal iz detinjstva, Serija nesrećnih događaja Lemonija Sniketa i radiću na tome da te knjige ponovo vrate nekadašnju popularnost. To je avanturistički roman za mlade, pa ga mogu čitati i oni od sedam, a i oni od petnaest godina.

2. Koju bi knjigu mogao iznova čitati, bez da dosadi ?

 Verovao sam da Harija Potera mogu čitati do besvesti, međutim čovek se, izgleda, svega zasiti u nekom trenutku. Mislim da sam previše puta pročitao ovaj serijal. A i to nema neku veliku poentu jer je samo jednom “prvi put” i taj osećaj se nikada ne može ponoviti. Zato uvek biram nove knjige, a ne vraćam se na stare. Govorim o romanima. A vraćam se, recimo, na knjige Lujze Hej itd. koje, u principu i treba da se iščitavaju više puta…

3. Imaš li utisak da su biblioteke, pa i sami bibliotekari odustali od nas čitalaca ? Da se ne zalažu dovoljno da nas animiraju, a nije da nemaju čime…

 Kod mene u biblioteci (nije što je moja) se maksimalno trudimo da animiramo čitaoce. Mislim da smo najaktivnija biblioteka na društvenim mrežama (Narodna biblioteka Smederevo) i to je urodilo plodom. Recimo, kad je bila premijera filma “Dom gospođe Peregrin za čudnovatu decu”, objavili smo da se na našem odeljenju mogu naći sva tri dela ovog serijala. Ne mogu da opišem koji je grabež bio oko ovih knjiga. Treba naći načina, slažem se, da uvek čitaoci budu animirani, pogotovo najmlađi. Zato mi dva puta nedeljno držimo deci radionice, imali smo školu kreativnog pisanja…ma svašta nešto… Ne znam kakvo je stanje po drugim bibliotekama, ja sam svojom i beogradskim (pošto njih koristim) zadovoljan. Svako pravilo ima izuzetaka, pa ako naiđemo na loše lekare, naići ćemo i na loše bibliotekare. Srećom, od nas nikome ne zavisi život, pa i ako pogrešimo, nije smak sveta.

4. Omiljeno mesto za čitanje: dok čekaš red, u autobusu, među redovima u biblioteci ili…

 Najviše volim da čitam knjige u svojoj sobi, udobno smešten u fotelju ili na krevetu. Sva druga mesta su mi neudobna i odvlače pažnju…

5. Napisao si dva romana do 26te godine. Da li bi voleo da si sačekao, da je moglo bolje ili misliš da su oba izašla baš kada treba ?

 Mislim da su oba izašla baš kad treba jer sam ih pisao u trenucima najveće inspiracije. Najiskrenije ne mislim da su godine presudan faktor kad je pisanje u pitanju. Jasno je da s godinama ide i iskustvo, ali opet, niko ne garantuje da će obavezno neko ko ima šezdeset godina imati više iskustva od nekoga ko ima dvadeset. Sve su to individualne stvari. Važno je da se piše…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s