Intervju sa Dejanom Manojlovićem

Kao što me je na prošlogodišnjem sajmu jedan slučajan susret kod štanda doveo do poznanstva sa Виктор Лазић, tako je ove godine Dejan Manojlovic susreo Zemlja knjiga na mom štandu. Lana nas je upoznala, a priča je krenula sama od sebe…

1. Bio bi zadovoljan da na promociji knjige Čuvar vatre čuješ mišljenje koje javnosti poznate ili nepoznate ličnosti ? Iz koje struke ?

 Struka tu nije presudna, važni su ljudi. Najviše bih voleo da mogu da čujem mišljenja ljudi kao što su Đole Balašević, profesorka Srbijanka Turajlić, Vladimir Arsenijević, Nebojša Glogovac, Radivoje Andrić… i da je to moguće, svakako i mišljenja Verice Barać i Ljubiše Rajića.

2. Detelina sa četiri lista za jednog pisca jeste: proces pisanja, izlazak knjige, reakcija čitalaca… Sve to i/ili bi dodao još nešto na spisak ?

 Svaka faza u nastajanju i životu jednog romana zanimljiva je na svoj način i ne znam koji bih momenat izdvojio kao najsrećniji… Možda trenutak objavljivanja, jer tada se vidi kruna čitavog procesa pisanja i mnogo se više uživa, nego radi… Ipak, tada je težište na drugima, pisac postaje manje-više pasivan posmatrač plodova svog rada. Veći je izazov stvaranje dela, neprestano razmišljanje o junacima, dijalozima, onim malim detaljima koji priči daju poseban šmek… tu je svakako najveća draž…

3. U svom mikrosvetu pisac je podređen ili nadređen temi ?

 Mikrosvet pisca teško se odvaja od njegovog pisanja, uvek se oni međusobno prepliću. Ne znam ko bi kome ili čemu tu bio podređen ili nadređen, to je istovremeno i mirna kohabitacija i večita borba.

4. Laska li ti kada ispod svog imena stoji ono pisac (ili književnik) ili se više osećaš kao običan čovek koji je u jednom trenutku napisao knjigu ?

 Više me takve reči začude, nego što mi laskaju. Nisam se još navikao na to, ipak je reč o romanu prvencu, imam ja još da pišem i pišem da bih mogao prvo da počnem da se osećam kao pisac, a onda i da sebe doživljavam tako… Ne volim tu podelu na obične i neobične ljude, podseća me na one bolesne izjave političara o „običnom narodu“… Dakle, ni običan, ni neobičan – jednostavno, momak (mada sam i za momka premator) koji je napisao roman.

5. Na tvojoj ličnoj top listi knjiga koje voliš nalaze se… ?

 Kunderina „Nepodnošljiva lakoća postojanja“, „Sputnik ljubav“ Harukija Murakamija, Parsonsove „Naše nezaboravljene priče“, sve Amanitijeve fenomenalne bravure…

Od domaćih – „U potpalublju“, „Komo“, „Ubistvo s predumišljajem“… i dodao bih jednu knjigu koja me je baš oduševila iako nije dovoljno poznata – „Biti jedno“ Nebojše Jovanovića.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s