Intervju sa Nenadom Blagojevićem

Pred Vama je knjigoljubačko-putopisni razgovor sa blogerom, novinarem i vodičem Nenadom Blagojevićem  Naše poznanstvo je od 2013te preraslo u jedno drugarstvo u kome je podrška, u onome što se radi (i na jednoj i na drugoj strani), došla spontano, iz duše  Zato sam, neizmerno srećna, što je i ako s nestrpljenjem čekan, ovaj intervju konačno pred Vama  Dragi moji, ovo je Nenadova, Priča s dušom

* Koliko još priča o ljudskim sudbinama, po tvom izrazu „Priča sa dušom“ treba da napišeš pa da se sve to „spakuje“ u jednu knjigu?

 Super je pitanje u pravo vreme, jer me sve češće čitaoci i prijatelji pitaju kada ću objaviti knjigu. Mislim da bih je najpre napisao zbog svih onih ljudi koji i dalje ne koriste računar i internet, a vole pisanu (i štampanu reč), na prvom mestu zbog mojih roditelja, koji od kada ne radim u novinama, nemaju priliku da pročitaju moje priče. Nije bitan broj priča, odnosno materijala, nego trenutak i spremnost pisca da uplovi u te vode. Još uvek nisam siguran da li će to jednog dana biti zbirka priča ili nešto sasvim novo, recimo, knjiga o mom načinu života i razmišljanjima. Ipak, o tome ću hladne glave razmisliti na zimu, kada se završi turistička sezona, a turisti odu svojim kućama, jer zbog tih radoznalih ljudi ne dižem glavu od posla.

* Čija tj. koja „Priča sa dušom“ zaslužuje knjigu samo za sebe ?

 Ima više priča čiji akteri zaslužuju mnogo više prostora i koji bi možda mogli da se nađu u knjizi. Doktorka koja meri pritisak glumcima u Beogradskom dramskom pozorištu, a zašla je u devetu deceniju života sigurno ima mnogo više da kaže od 5.000 karaktera napisanih u njenoj Priči sa dušom, kao i najbogatiji Srbi u Čikagu, Mirko Radović iz Perua, čija porodica je posle rata otišla u tu daleku u zemlju, pravoslavni sveštenik na Sejšelima… Uh, teško pitanje.

* Na kom jeziku citiraš, misliš, čitaš…?

 Osim svog maternjeg, srpskog, poslednjih godinu dana francuski jezik mi je stalno u glavi jer radim turističke ture sa Francuzima i frankofonim turistima. To je jedini način da ostanem “u formi” pošto u Francusku idem tek jednom ili dva puta godišnje, a jezik nije lak. Gledam i francuske filmove koje iznajmljujem iz Francuskog instituta, čitam knjige na tom jeziku i pratim televiziju TV5 MONDE. C’est la vie.

* Na „Putu oko sveta“ u kojim gradovima (zemljama) si video najviše literarnih obeležja, spomenika, klupa…?

 Iako sam obišao više od 30 zemalja, opet ću biti malo dosadan sa Francuzima i Francuskom, ali tamo sam video najviše ljudi koji čitaju: u autobusu, u metrou, na ulici. A umesto odgovora o spomenicima, reći ću da u svakom francuskom gradu obožavam da posetim mini-sajmove, gde se prodaju polovne knjige. Kad kažem polovne, mislim toliko očuvane da sam nekim prijateljima knjige na francuskom doneo kao poklon umesto suvenira. A da ne govorim o tome koliko su im povoljne cene i da se za nekoliko evra mogu naći odlični romani. Šteta što kod nas nema takvih susreta i navike da se knjige razmenjuju ili prodaju.

* Naslov koje knjige najbolje opisuje tvoj život?

 Pošto se spremam za put, pa nemam mnogo vremena da razmišljam, neka to bude naslov knjige koju trenutno čitam, u pitanju je (pogađate) francuski pisac Mark Levi i roman Kradljivac senki (Marc Levy – Le voleur d’ombres). Ta divna senka koja prati jednog dečaka iz knjige i pomaže mu u životu, a u ovom slučaju mene, je ustvari moja intuicija i večita inspiracija za Priče sa dušom.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s