Intervju sa Ljiljanom Šarac

Šta biste danas rekli Ivi Andriću da ga sretnete ?

 Ivo Andrić je bio veliki usamljenik. Mastilom je ispisivao sitan vez po belom papiru, ali je u razgovoru bio štur i odmeren. Zadovoljan skromnim životom koji je vodio, nije ostavljao prostor novinarima i radoznalcima da ga uznemiravaju i da po njemu čeprkaju… Zato se ne bih usudila da jedinstvenom, neponovljivom našem Ivi išta kažem! Lepo bi bilo sresti ga, osmehnuti mu se. Ispratila bih ga pogledom dok zamiče niz neku beogradsku ulicu i blago se naklonila. Možda bi pročitao, dok nam se na tren pogledi sreću, neizrečena pitanja: Koja bi savremena tema bila vredna njegove pažnje? Da li bi leti prelistavao dnevnu štampu i ispijao kafu na obali Drine u Andrićgradu? Na koje znakove pored puta Srbe u 21. veku treba upozoriti i podsetiti?

Knjigu Čujte Srbi, čuvajte se sebe, Arčibalda Rajsa čitam bar jednom godišnje. Postoji li knjiga koja je na Vas ostavila takav uticaj, da joj se iznova vraćate ?

 Postoji nekoliko knjiga posle čijeg čitanja ja više nisam bila ista. Nakon njih imala sam utisak da sam se popela na stepenik više, da bolje vidim, više razumem… Navešću samo neke naslove: „Šagrinska koža“ – Onore de Balzaka, „Slika Dorijana Greja“ – Oskara Vajlda, „Prokleta avlija“ – Ive Andrića… Jedna od njih je i „Narcis i zlatousti“ – Hermana Hesea. Njoj se vraćam i svaki put je čitam sa tolikim žarom i radoznalošću kao da je prvi put! Kako vreme prolazi, ona samo dobija na snazi i mudrosti! Iznenađuje me, uvek iznova, što mi donosi nova saznanja poruke koje prethodnih puta nisam ispratila. U mladosti sam bila isključiva i trudila sam se da izaberem ono viđenje sveta koje mi je blisko. Bila sam sklona da se priklonim umetniku, lutalici, putniku i pustolovu… Kako vreme prolazi, knjiga i Hese me kušaju, pokazujući značaj znanja, mira, kontemplacije, samospoznaje, vere!…

Naslov koje knjige biste rado prisvojili?

 To je definitivno naslov „Očarane naočare“ naše božanstvene Svetlane Velmar Janković! Ta igra rečima, metaforičnost, zvučnost su prosto fantastične. I profesionalno, i laički, samo kao čitalac, odgovorno tvrdim, da je malo ko bio , i da se skoro neće pojaviti takav virtuoz reči kao što je bila ona!

Koji grad ima idealnu atmosferu i mogao bi biti junak Vaše sledeće knjige ?

 Pišem o gradovima koje sam posetila i doživela. Radeći kao novinar imala sam sreću i privilegiju da dosta putujem i stičem neprocenjiva iskustva. Za mene je prostor u kome se kreću moji junaci izuzetno bitan. On ih karakteriše, boji, nijansira u mnogome određuje i opisuje. Zato sam sklona putopisnim detaljima koje ne namećem, već ih svodim na ukras i epizodu. Pripremam se za pisanje jednog modernog, savremenog, intrigantnog i provokativnog romana, te razmišljam da ponovo posegnem za svojim doživljajima i iskustvima i deo radnje smestim u Barselonu.

U intervjuu za sajt www.evrobook.com, Vaša izjava „Trenutno sam okupirana ženskim likovima iz srpske istorije kao što su Ana, supruga Stefana Nemanje, Teodora, majka cara Dušana, čudesna kraljica Natalija… One su u svakom istorijskom izvoru dvodimenzionalne, svedene na predstave date na freskama i tek kao dva broja između zgrada, gde se pamti samo kada su rođene i kada su se upokojile… A u onoj crti između tih brojeva, zapravo, leži more još nenapisanih romana“ mi je naterala suze na oči, jer ste svoj opus posvetili plemenitom cilju otkrivanja sudbina važnih ličnosti iz naše istorije. Da li stvarno tako lako zaboravljamo ?

 O čemu god da pišem, nekako završim uplićući u fabulu i neku neobičnu istorijsku ličnost. I to našu, naravno. Pokazalo se da to daje neobičnu dimenziju čitavoj priči, da metaforično podržava i nadograđuje fabulu. Ne treba ni da spominjem kako priča o njima budi interesovanje čitalaca da dalje i dublje istražuju o pomenutoj ličnosti i vremenu i okolnostima u kojima je živela. Ne volim bilo koju vrstu generalizovanja, ali činjenice govore da je svest Srba o nama samima na vrlo niskom nivou! To pokazuje izuzetno mali broj filmova sa istorijskom tematikom (ako izuzmemo stotine snimljenih o partizanima, koje smo gledali svakog dvadesetdevetog novembra). Trebalo je da istorijski roman doživi renesansu na svetskoj književnoj sceni, pa da mu se i mi stidljivo okrenemo! A tema je tako mnogo! Tri života da imam ne bih stigla da ispričam priče o intrigantnim vladarkama i vladarima srpskim! Vreme je da bacimo snop svetlosti na ta zaboravljena vremena i da čudesne likove izvučemo iz tame. Priča će pokazati da oni to zaslužuju.

Ljiljana na Facebook-u

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s