Intervju sa Aleksandrom Mihajlović

Prva pročitana knjiga koja je ostavila najveći utisak na Vas ? Moja je Družina sinji galeb.

😀 Aleksandra M.: Hajdi. Kao devojčicu me je potpuno očarala i ona, i Klara. A tek slike Alpa, kuće Čike sa planine, taj lik mrgudnog I osetljivog starca. Dafinitivno – Hajdi. I godinama sam kupovala razna izdanja te knjige.

Koji Vam je žanr kao čitaocu omiljeni ? Moj su trileri.

😀 Aleksandra M.: Psihološki I filozofski romani.

Pravite li svoju ličnu biblioteku (skupljate li knjige) ? Ja ne, uglavnom poklanjam ono što pročitam, čuvam samo poklonjene knjige – za sad.

😀 Aleksandra M.: Imam veliku biblioteku na koju sam veoma ponosna. Mislim da je to moja ubedljivo najvrednija svojina. I knjige stalno dajem na čitanje. Svima. Ali volim da mi ih vrate, jer na red dolazi neko novi ko tu knjigu čita. Tu smo slične.

Književna ličnost današnjice koju cenite ? Moj odgovor je Dušan Kovačević.

😀 Aleksandra M.: Veoma teško pitanje jer ih ima… Recimo, David Albahari, Gordana Ćirjanić, Vida Ognjenović. Od sranih Umberto Eko, Orhan Pamuk i Amin Maluf.

Pošto sam radila na sajmu, kada je stigla Vaša knjiga na štand, mene je privukao naslov… Kao nekom ko još uvek nije pročitao knjigu šta mi možete reći o samom naslovu ?

😀 Aleksandra M.: Veles Petronijević, docent na Filozofskom fakultetu, dobija pisma boje cimeta koja prstohvatom dodiruje. Čita ispovest kraljice Natalije Obrenović, sa “onoga sveta” I spoznajući njenu bol, spoznaje sebe. I sve to “Kroz prstohvat cimeta”.

Da li nam je potrebno uputstvo ili samo otvoreno srce i um za čitanje Vaše knjige ?

😀 Aleksandra M.: Otvoren um i srce. Uputstva, često, barem kada su knjige u pitanju, služe da pomalo banalizuju i temu, i ideju umetničkog dela. Verujem u čarobno trojstvo: umetnik-umetničko delo-čitalac ili gledalac i slušalac. Samo tako može da se spozna magični svet pisane reči, pošto ovde o književnosti pričamo.

Na koji jezik bi ste voleli da bude prevedena Vaša knjiga ?

😀 Aleksandra M.: Na francuski i nemački. Mislim da bi je njihovi čitaoci najviše razumeli.

Ima li Vaše knjige u bibliotekama po Srbiji ? Posto po manjim gradovima, nema knjižara…

😀 Aleksandra M.: Vrlo se trudim da sa bibliotekama iz manjih mesta uspostavim kontakt, odem na promociju, upoznam se sa ljudima, popričam sa njima. A knjiga, kada dođem, uglavnom nema, jer imaju veoma ograničene fondove. Na žalost. Zato je Vaša ideja o poklanjanju prelepa.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s